Kafana prazna osim dva pijanca. Jedan od njih priđe onom drugom i kaže: - Šta ima, ba? Oklen si bolan? - Iz Bosne! - E? Super, i ja sam iz Bosne. Pa da popijemo po jednu za Bosnu? I popiše oni turu sve veseli, kad onaj prvi opet pita: - A oklen iz Bosne? - Iz Sarajeva. - Uh, Sarajevo?! Bravo bolan, i ja sam iz Sarajeva. Ajde onda da popijemo još jednu turu za Sarajevo! Popiše oni još po jednu turu, kad onaj prvi kaže: - A u koju si školu išao, jarane? - Pa maturirao sam u Mehmed „Meša“ Selimović 1966. - Čuj ne mogu vjerovat’? Pa i ja sam maturirao u Mehmed „Meša“ Selimović 1966. godine. Pa da popijemo po jednu u to ime i još po jednu u „Mešino“ ime! I tako oni piju još dve ture, kad u kafanu ulazi jedan stalni gost i pita kelnera: - Pa, šta ima danas? Kelner mu odgovara: - Ništa bolan, blizanci Omerovići opet pijani

Od svih gresaka koje sam mogao napraviti, nisam propustio ni jednu

Izlazi Majakovski iz kafane u sitnim jutarnjim satima okružen gomilom djevojaka koje mu se udvaraju i nabacuju:
“Vladimire, da li je tačno da vi možete da smislite stihove u hodu, odmah sada, na licu mjesta?”
“Naravno!”, odgovara pripiti “pjesnik revolucije”. “Dajte mi bilo koju temu!”
“Evo, na primjer, vidite, dolje u jarku leži jedan pijanac i valja se”.
Majakovski, ponosno i uspravno poče recitovati:
“Leži beživotno tijelo,
na putu života našeg...”
Utom ga prekine glas iz kanala:
“A šta to tebe briga? Produži dalje sa kurvama svojim putem kuda si i pošao!”.
Majakovski će: “Hajdemo cure, to je Jesenjin”.

❤️Ništa ne očekujte od ljudi ako imate namjeru voliti ih!❤️