Svakoga dana cujem o sebi toliko toga....nesto me naljuti, nesto me razbesni ali je najvise onoga sto me nasmeje....posle dugo razmisljam - sta da uradim?... Da se svadjam ne umem. Da se svetim ne umem. Da vracam istom merom ne umem. Nista ne umem jer za sve treba biti naucen. Potrebna je navika a ja je nemam....I opet razmisljam, dugo razmisljam....samu sebe pitam sta da radim.....? I onda odlucim da pustim muziku i druzim se sa vama....da pisem i delim sve sto volim pa i sve sto boli....Hvala sto ste tu..

Mozda je doslo vreme da okrenem stranicu...mozda sam se previse zadrzala na jednoj koja je postala preteska...a to sad vidim i sama...Mozda je doslo vreme da pocnem ispunjavati svoje zelje, a ne da se brinem za druge...barem ne ovako, kao do sada...da su svi vazniji od mene...I da kazem ponesto o sebi...nekom ko to iskreno zeli...Mozda...Dok ne nestanes... nikome ne falis...

Pitaju me u banci da li ste oženjeni, reko ne ali imam simpatiju

Coveka ne menja vreme i godine koje prolaze... Menja ga laz i razocarenje, na koje naidje kroz ovo putovanje, koje se ZIVOTOM zove!

znao je covjek..