10 pre sati by
Neka bude poslednja ali najslađa samo moja, kud podviknu" nad planinom jeka posta jača snažnija, ojačana ,a sreća polako kopni klanja se slobodi golog tela naglo posta bol u nepravdi.   Jesen na moje prozore zakuca zamrači prolaze kao mala tajna sa kišom donesena,uvijeno u nešto ponizno. Sam, kao nešto tuđe obećano,kao tuđi planirani odgovor Sa kišom što rominja , suzom što dotaknu nebo , osećaje ravnom meni, nečije misli kao u onome životu, gde nema granica neka nova lica,nerazumna ismejana.   Zašto mi poklanjaš srce kad nije tvoje, umorno i bez ljubavi. Sa mržnjom oklevaš,bahata iskrena mladost tinja u tebi, i taj oproštaj prepun ,nade, zavijuga nestane u nestvarnom odgovoru. Nešto ljudsko, u hladnoći zasjeni otrgne se nesvesno, izražaj postane jedno malo zasječeno mesto u duši.

Juče, 8:46 pm by
Sreli smo se davne noći u tišini tajnim prolazima, ta daleka sećanja u našim glavama ,ta čarolija ljubavi. Želela si da ostanu sve tajne našeg vremena, to je bila izgubljena strast dva stranca-dva neznanca. Kradem ti dane i noći, kao večnost kao vrisak u noći pusti neka odletu misli porazi časni i slave prošlost dodirnu nebo izgubljeno...i našu slabost u srcima razapne. Pusti me da odolim jutru i mom porazu što u svitanje zatamni moje prolaze. Moja sećanja izbledela u srcu ostade bolna istina, u grudima neka se razdani u svetlosti mi istina ostade. Moje ruke kao moćno oružije toliko slabo se držaše, ne možeš na silu zadržati onog koga više nema -ne voliš, ta lepota što se rađala u bistru strast uvede sram u meni, moja senka vrišti i voli kao vatra u mržnji u pohlepi slavi.  

Juče, 7:36 pm by
Sjedim i "promatram"sve tuge Svijeta....sva silna tlačenje i sram, "Čujem"...tihe potisnute jecaje mladih ljudi što zbog sebe pate, što se kaju  zbog počinjenih djela; "Vidim"....roditelje koji zlostavljaju djeca koja umiru, zapostavljena, ispijena, očajna; "Vidim" žene koje zlostavljaju muževi "Gledam" opasne zavodnike maloljetnica "Primjećjem"....boli ljubomore i neuzvraćene ljubavi, koja se pokušava sakriti Te prizore oko sebe i u svijetu vidim; "Vidim".... ishode borbi, gladi, tiranije;.... Vidim mučenike i zatvorenike, glad na Moru....Mornare koji bacaju kocku, koga ubit da bi se spasili životi ostalih  "Primjećujem" ... kako oholi ljudi omalovažavaju i ponižavaju radnike, sirotinju  Sve ovo – sve zlo i beskrajnu patnju "promatram"  a.... "sjedim,vidim, čujem, i šutim..." E pa na*ij*em te ludi Svijete

Juče, 6:34 pm by
„Što to ima u ljudima tužno da ulaze u tuđe živote ...“ Ko zna šta ima, možda je to urođeno u nama svima, možda tražimo nešto kod drugih što podsvjesno priželjkujemo, možda to radimo iz ljubomore koja stvara pakost u nama. Neka te ne dodiruju uvrede nekog tko ti je nebitan u životu. Znam da dotakne, ali pusti to van, ne zadržavaj to u sebi neka ti dušu ne truje. Svako ima pravo da kaže šta misli, s tim stvara sliku o svojoj ličnosti, a ne sliku o tebi. Moj život je uređen na otvorenosti i iskrenosti, ne smeta i ne osuđujem onog tko je u suprotnosti s mojim stavom i mišljenjem. Ne aplaudiram visini, niti bježim od običnih ljudi. Svatko živi svojim životom kako najbolje zna. Ne možemo svi biti lijepi, pametni, atraktivni, primjereni, obrazovani, bogati, nosioci titula, svi smo mi različiti i svi imamo dušu. Znam da najviše boli uvreda ili izdaja onog kog si smatrao prijateljem, s kim si dijelio svoje tajne, svoje želje i snove, onog kom si otvorio dušu, pustio ga slobodno da zaviri u skriveni djelić tebe. Ne dozvolite da vas bol slomi. Shvatite da je taj netko bio samo lekcija u vašem životu, jedna pročitana stranica zbog koje postajete mudriji i pametniji. Ne dozvolite da hodate u prazno kao sjenke s ljudima sivim. Okrenite stranicu podignute glave, nove lekcije čekaju. 05.02.2014.godine

September 23, 2017 by
Bilo je nemoguće objasniti nešto skriveno, nevidljivo, u svakom momentu traganja. Bilo da je skromno, nedodirljivo, blaženo na krilma anđela tek onda shavatimo kad nešto izgubimo postanemo tužni , usamljeni ,neujednačeni obavijeni tajnama obećanjima. Svaka pomisao na izrečeno u nekom našem traganju ka boljitku, bitki koja sačinjava laž osećaj bespomoćnosti ne verujemo nikome, niti kad sanjamo. Trudimo se da shvatimo, pokopamo mržnju i ostanemo čisti kao suza iz očiju bistra i meka. Kao biserni slapovi, ne razumemo niti shvatamo u biti reč i razumevanje ili da li razumeš drugog. Mnogim mislima, boemima, slikovitog izražavanja mi gubimo nestajemo neuvažavamo svoj život kao ljubav strast gubitak samopouzdanje. Okrećemo svoje probleme na drugog uz njegovo protivljenje nismo jaki, mi smo samo ljudi krhki slabašni,ali to ne razumemo, niti ćemo ikad razumeti...ostaćemo tvdoglavi i nejasni. ----------------------------------------------------- Neka bude i poslednja ali najslađa pesma,kud podviknu nad planinom jeka posta jača  snažnija ojačana srcom a sreća polako nestaje,a jesen na moje prozore zakuca sam kao neko tuđe obećanje, sa kišom što rominja i suzom što dotaknu nebo  ,osećaje ravnom meni, nečije misli kao u ovome životu gde nema granica i neka nova lica.... --------------- Laku noć ---------------

September 23, 2017 by
Као štene sam te zabavljala svojim ludorijama i zasmejavala te. Smatrao si me svojim detetom i uprkos nekoliko ižvakanih cipela i uništenih jastuka, postala sam ti najbolji prijatelj. Kad god sam bila «nevaljala», pripretio bi mi prstom i upitao «Kako si mogao??» - ali bi zatim popustio i polegao me na leđa radi češkanja po stomaku.   Moja kućna dresura je trajala malo duže od predvidenog, jer si bio strašno zauzet, ali smo zajedno radili na tome. Sećam se onih noći kada sam te gurkala njuškom u krevetu, slušajući tvoje poverljive ispovesti i skrivene snove. Verovala sam da život ne može da bude savršeniji. Išli smo u duge šetnje i trčali po parku, vozili se kolima, zaustavljali se da uzmemo sladoled (ja sam dobijala samo fišek zato što je «sladoled škodljiv za pse», govorio se). Dugo sam lenškarila na suncu čekajući te da dođeš kući na kraju dana.   Malo - pomalo, počeo si da posvečuješ sve više vremena poslu i svojoj karijeri, kao i na traženju životne saputnice. Strpljivo sam te čekala, tešila te kada si prolazio kroz ljubavne probleme i razočaranja, nikada ti nisam predbacivala zbog pogrešnih odluka, već sam te veselo dočekivala kad si se vraćao kući, kao i onda kad si se zaljubio.   Ona, sada tvoja supruga, mada nije «ljubiteljka pasa» - ipak sam joj poželela dobrodošlicu u naš dom i pokušala sam da joj iskažem ljubav i poslušnost. Bila sam sretna jer si i ti sretan bio. Onda su stigle bebe i delila sam tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom ružičastom puti i mirisom i želele sam i ja da se majčinski staram o njima. Samo ste se vas dvoje plašili da bih ih mogla povrediti, pa sam najveći deo vremena provela oterana u drugoj sobi ili u psećoj korpi. Oh, kako sam želelela da ih volim, ali postala sam «zarobljenik ljubavi».   Kako su deca počela da rastu postala sam i njihov prijatelj. Čvrsto su se držala za moje krzno i pridizala se na nesigurne noge, gurala mi prste u oči, istraživala mi uši i Ijubila po njušci. Volela sam sve vezano za njih, kao i njihov dodir - pošto je tvoj dodir sada bio jako redak - a ja bih ih bila branila svojim životom da je bilo potrebno.   Ušunjala bih se u njihove krevete i slušala o njihovim problemima i tajnim snovima. Zajedno smo iščekivali da čujemo zvuk tvojih kola u dvorištu. Prošlo je ono doba kada si na pitanje da li imaš psa vadio moju sliku iz novčanika i pričao zgode o meni. Poslednjih par godina samo odgovoriš sa «da» i promeniš temu. Od «tvog psa» postala sam «samo pas» i negodovao si zbog svakog troška na moj račun.   Sada si dobio novu poslovnu ponudu u drugom gradu i ti i oni ćete se preseliti u Stan u kojem nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Doneo si pravu odluku za svoju «porodicu», ali bilo je dana kada sam ti ja bilajedina porodica. Bila sam uzbuđena dok sam se vozila u kolima, sve dok nismo stigli do azila. Zaudarao je na pse i mačke, na strah i beznadežnost. Popunio si formular i rekao «Znam da ćete joj naći dobar dom». Oni su slegnuli ramenima i tužno ga pogledali. Bili su svesni kakva životna stvarnost očekuje sredovečnog psa ili mačku, čak iako ima «papire». Morao si na silu da sklanjaš prste svog sina sa moje ogrlice, dok je vrištao «Nemoj tata! Molim te, ne daj im da mi uzmu psa!». I zabrinula sam se za njega i kakvim si ga lekcijama upravo naučio o prijateljstvu i vernosti, o ljubavi i odgovornosti i poštovanju za ceo život. Na rastanku si me potapšao po glavi izbegavajući moj pogled i ljubazno odbio da uzmeš moju ogrlicu i povodac. Morao si da završiš u roku, a sada sam i ja imala svoj krajnji rok.   Nakon što ste otišli, dve ljubazne gospođe su rekle da si verovatno znao o predstojećoj selidbi mesecima ranije, ali da se nisi potrudio da mi nađeš drugi sigurni dom. Zavrtele su glavom i zapitale «Kako si mogao?»   Ovde u azilu su pažljivi prema nama onoliko koliko im to dozvoljavaju njihove brojne obaveze. Hrane nas, naravno, ali ja sam izgubila apetiti već odavno. U početku, kad god bi neko prošao pored mog boksa odjurila bih do prednjeg dela, nadajući se da si to ti - da si se predomislio - da je sve ovo bio jedan ružan san.... ili bih se ponadala da bi to mogao da bude bar neko kome je stalo do mene, bilo ko bi mogao da me spase. Kada sam shvatila da ne mogu da se takmičim u vragolijama za skretanje pažnje veselih kučića, nesvesnih svojih sudbina, povukla sam se u udaljen ugao i čekala.   Cula sam njene korake kada je došla po mene na kraju dana i tapkala sam za njom do jedne izdvojene sobe. Blaženo mime prostorije. Stavila me je na sto, pomilovala po ušima i rekla mi da se ne brinem. Srce mi je udaralo u išćekivanju onoga što sledi, ali je takode bio prisutan osećaj olakšanja. Zarobljenici ljubavi je isteklo vreme. Kao što i jeste ii mojoj prirodi, vise sam se zabrinula za nju. Breme koje nosi teško je tišti i ja to znam, isto kao što sam znala svako tvoje raspoloženje.   Nežno mi je podvezala zavoj na prednjoj nozi dok joj je suza klizila niz obraz. Liznula sam joj ruku na isti način na koji sam i tebe nekada tešila pre mnogo godina. Stručno mi je zabola iglu u venu. Kada sam osetila ubod i hladnu tečnost kako kola mojim telom, legla sam pospano, pogledala u njene plemenite oči i promrmljala «Kako si mogao?»   Možda zato što je razumela moj pseći govor rekla je «Jako mi je žao». Prigrlila me je i žurno mi objasnila da je njen posao da se pobrine da odem na neko bolje mesto, gde me neće ignorisati ili zlostavljati ili napustiti, ili gde neću morati da se brinem za sebe, na mesto puno ljubavi i svetlosti, toliko različito od ovog zemaljskog. Poslednjim delićem snage sam zamahnula repom, pokušavajući da joj stavim do znanja da moje «Kako si mogao?» nije bilo njoj upućeno. To si bio ti, Moj Voljeni Gospodaru, na tebe sam mislila. Misliću na tebe i čekaću te zauvek.   Iskreno se nadam da će svako u tvom životu da nastavi da ti ispoljava toliko mnogo odanosti.

September 23, 2017 by
U današnje vreme loših ljudi nije lako vaspitati svoje dete da postane relativno dobar čovek, ali vredi pokušati uz naravno, vaš ogroman trud od samog detetovog rođenja. Napominjem da se deca rađaju kao anđeli, ali ih baš mi roditelji, napravimo takvim kakvi su kada odrastu.  Mi smo slika i prilika naše dece. Mi smo prvi idoli naše male dece, mi smo smernica, mi treba da budemo primer našoj deci. Učite od malena decu da treba da vole, štite , čuvaju i pomažu životinje. Jer ko ne zavoli životinje, neće ni ljude. Obavezno od malena imajte kućnog ljubimca i dete učite odgovornosti oko brige o njima. Uticaj okoline i škole jeste bitan, ali je NAJBITNIJE KUĆNO VASPITANJE od  0-3 GOD.....zatim dorada do detetove 6-te godine a potom samo nadgledanje i razgovori do detetovog punoletstva. Ako detetu lupate ćuške, radite to samo do detetove treće godine života, mada po meni ćuške nemaju velikog uticaja i po meni su batine opravdane samo u jako jako retkim iznimnim situacijama, ali tada treba da usledi dobra porcija batina a ne ćuška ( naravno bez toga da dete povredite, samo šakom po guzi)....i naravno opet uz obrazloženje zbog čega je došlo do toga da je dete dobilo takve batine. Po meni dete ne treba da dobija batine zbog svojih dečjih vragolija, jedini razlog zbog čega bi od mene dobilo batine to je da se breca, ponaša drsko, histeriše, isteruje nešto svoje ili vređa roditelje. To se mora sa detetom u startu raspraviti. Objasniti detetu ko je tu dete , a ko roditelj i da drskim ponašanjem i histerijom ništa neće postići sem uslova za dobre batine. Dete mora da poštuje svoje roditelje i starije ljude uopšte kao i životinje i sva bića na planeti. Moramo ih učiti i da čuvaju prirodi. Takođe sitne, ali odmerene kazne su dosta delotvorne. Evo nekoliko saveta : 1. OSNOVNO, higijena i navike. Kad vam se rodi beba, pa sve do detetove 6 godine, treba praviti rutinu u dnevnim obavezama. Dete uvek kupajte u isto vreme, treba da leže uveče na spavanje u isto vreme, obroke da ima redovne otprilike u isto vreme. Ako odbija neku hranu, biti dosledan i reći detetu da nema drugo i da ćete mu to ostaviti za kasnije  ako bude gladan. Ne dati mu ništa kao zamenu i skloniti izazove bilo koje vrste daleko od očiju deteta. Apsolutno će dete biti za koji sat toliko gladno da će vam tražiti ono od ručka što nije hteo da pojede. Slatkiši neka budu nagrada posle lepo pojedenog obroka, ali samo u određenoj količini, ostatak sakriti. Učite decu da se redovno kupaju, peru zube, kosu...seku noktiće.....pospremaju svoje stvari...svaka stvar u kući mora imati svoje mesto.....učite ih da se ruke peru pre jela, pre i posle nužde, obavezno po dolasku iz šetnje, pre spavanja.....učite ih da redovno menjaju donji veš a da prljavo rublje ima svoje mesto (korpa za prljav veš). 2.KULTURA Od malena ih učiti šta smeju da diraju šta ne . Učiti ih da kada hoće nešto da uzmu (što nije njihovo) moraju da pitaju za dozvolu. Ako nešto branite detetu, uvek morate da obrazložite zbog čega. Odgovor : "Eto, zato što ja tako kažem", nije odgovor. Učite ih kada treba da kažu "HVALA" ,"MOLIM TE", "DOBAR DAN","DOVIĐENJA",...učite ih da tuđe stvari moraju da čuvaju i da su odgovorni za njih , ali i dužni da vrate nekom nešto na vreme i u ispravnom stanju ili moraju da nadoknade štetu. ( iz svoje kasice-prasice) 3.RADNE NAVIKE I ODGOVORNOST ZA SVOJE POSTUPKE Učite dete od najranijeg detinjstva  da stekne radne navike. To će u početku biti možda samo pospremanje njihovih igračaka pre spavanja i sl., a kasnije ih možete uključiti i u druge poslove , odgovarajuće njihovim godinama (izbacivanje smeća,brisanje prašine.....) ....ako pak dete napravi neku glupost ili štetu, učiti ga da mora sam da snosi posledice svojih učinjenih dela. (npr.dete iscrta zid u sobi- dajte mu sunđer da samo obriše to, ma kako on to loše uradio)....naravno objasnićete mu zašto to ne sme da se radi i zašto sad treba sam da to očisti. 4. NOVAC Od malena učite dete vrednosti novca i da se do njega ne dolazi na lak način. Ne kupujte detetu sve što poželi. To je prvo i osnovno pravilo. Ako odbijate da mu kupite nešto, objasnite mu da je to skupo ili da nemate novaca. Naravno ponekad ga častite, čisto da ne dobije utisak da nikada ništa ne dobija od vas ali neka to budu sitnice , a ne vredne i skupe stvari. Dajte mu to, naravno uz objašnjenje da sada imate malčice para, a da je to što ste mu kupili nešto što nije skupo previše. Objasnite detetu da novac mora da se štedi i dajte primer detetu,npr. koliko dana vi treba da radite za određenu igračku koju on želi. Objasnite vremenom detetu da se sve plaća novcem.....i voda koju pije i grejanje i što on ima toplu vodu za kupanje i svetlo ispred radnog stola..... da se plaća i tv koji gleda i internet i telefon....objasnite detetu da se to prvo plaća kad dobijete platu, jer ako to ne platite isključiće vam struju, vodu i sl. Napravite detetu kasicu-prasicu u kojoj će štedeti novac koji dobije od rodbine za rođendan, Novu godinu, dobar uspeh u školi i sl........ Detetu do 12-te godine, ali i do čak 14-te godine ne treba džeparac!!!!!!!!!!!!!!!! Nek njegov novac bude isključivo onaj koji skupi u svojoj kasici......možda ćete ga nekad častiti za nešto što je dobro uradio....i to nek priloži u svoju kasicu....objasnite mu da to štedi, jer će mu to biti jedini džeparac u slučaju da nešto želi da kupi, a vi niste u mogućnosti da mu to priuštite. 5.ŠKOLA I OBRAZOVANJE Naučite i objasnite svom detetu zbog čega ide u školu i šta je cilj koji treba da postigne. Prvo mu objasnite da od njegovog uspeha u školi zavisi isključivo njegov budući život i da vi od toga nemate koristi već isključivo on sam. Objasnite mu da su mu veće šanse da može sebi da priušti većinu toga, ako završi dobre škole. Da će imati lepši i lakši posao , da će više uživati u životu ako je bolji učenik i završi više škole. Dobar primer je reći mu :"Ako ne želiš da se mučiš kao mama ili tata, trudi se da imaš što bolji uspeh u školi". Ne grdite dete za svaku lošiju ocenu, jer ćete mu stvoriti revolt prema učenju, kontraefekat. Recite mu da verujete u njega i da će sledeći put biti bolje, jer znate da će se on potruditi da to popravi. Podstičite dete,ohrabrujte ga da on to može i da je pametan i bistar. 6.POVERENJE;ODGOVORNOST..... Sa detetom se mora puno razgovarati. Sve mu detaljno objasniti. Tabu teme ne smeju da postoje. Nikada ne lažite dete, nikada mu ne obećavajte nešto što niste 100 % sigurni da ćete moći da ispunite. Učite ga svemu....objasnite mu šta je to droga, nikotin, alkohol,sex, zaštita od polnih bolesti.....šta je to loše društvo,....objasnite mu kakvih sve ljudi ima.....objasnite mu da postoje i lopovi, ubice, silovatelji,zlonamernici, pedofili, psihički bolesni ljudi......učite ga svim mogućim opasnostima i načinu na koji će ih izbeći.... Objasnite mu da vama može sve da kaže, ma koliko to bilo strašno. Kada se tako nešto desi, nikako ne reagujte tako što ćete grditi dete i vikati na njega.....sedite staloženo, objasnite mu gde je pogrešio i da znate da je on pametan i da to neće više uraditi. Pomozite mu uz obaveznu edukaciju. Nikada nemojte kritikovati svoje dete, omalovažavati ga ili ga upoređivati sa nekim ko je navodno mnogo bolji od njega. Negujte u svom detetu zdravo samopouzdanje,pravednost,iskrenost...... a sve to uz puno vaše ljubavi. Dete mora osetiti da ima u vama iskrenog prijatelja,kome može sve reći, koga može uvek pitati za savet.... I za kraj VAŠE DETE NIJE PRINCEZA,NITI PRINC.....šminka,šljokice i slično nisu za decu....o pirsingu i tetovažama da ne pričam......učite dete da bude SKROMNO i da bude srećno sa onim što ima. Učite dete da ne bude povodljivo,da to nije prednost već mana. Učite dete da ima svoje ja i svoje mišljenje ,a ne da se povinuje svakome. DETE MORA NA PRVOM MESTU DA VOLI I POŠTUJE SVOJE RODITELJE ,DA POŠTUJE STARIJE I VOLI ŽIVOTINJE.KAO I  DA ZNA DA NAPRAVI RAZLIKU IZMEĐU DOBROG I LOŠE UČINJENOG DELA. DETE JE VAŠA SLIKA I PRILIKA. VI STE GLAVNI IDOL VAŠEM DETETU.AKO NE ŽELITE DA VAŠE DETE NEŠTO RADI,NEMOJTE TO RADITI NI VI. POENTA NIJE U TOME DA DETETU ZABRANITE NEŠTO,VEĆ DA GA EDUKUJETE,DA BI DETE MOGLO SAMO DA ZNA ŠTA TREBA,A ŠTA NE TREBA DA RADI.(da bi to znalo,sa detetom morate da se družite i jako puno razgovarate) Pa dragi roditelji,SREĆNO!!!!!! Autor Milica Petrović Ex Popović

September 23, 2017 by
LUK PLATA- Vidiš je,uzmeš je...i onda plačeš KUČKA PLATA-Ne pomaže ti ni u čemu,od nje samo patiš,ali ne možeš da živiš bez nje DIJET PLATA-Čini da jedeš svaki put sve manje i manje ATEISTIČKA PLATA-Sumnjaš u njeno postojanje MAGIČNA PLATA-Napraviš nekoliko poteza i "voila"..nestala je.. OLUJNA PLATA-Nemaš pojma kad dolazi,niti koliko će trajati CRNI HUMOR PLATA-Smeješ se da ne bi plakao KONZERVATIVNA PLATA-Uzima ti inspiraciju IMPOTENTNA PLATA-Kada ti najviše treba..izneveri te MENSTRUALNA PLATA-Dolazi jednom mesečno i traje oko 4 dana VOLT DIZNI PLATA-Smrznuta je već 30 godina PRERANA EJAKULACIJA PLATA-Taman što je počela-gotovo je!

September 23, 2017 by
„Ja sam pas. Živim, dišem. Osećam bol, radost, ljubav, strah i zadovoljstvo. Ja nisam stvar. Ako se udarim – imaću modrice. Krvariću. Patiti. Osetiću bol. Ja nisam stvar. Ja sam pas. Uživam u igranju, šetnji, ali više od svega, uživam u vremenu provedenom sa svojom porodicom. Ne želim ništa više od toga da budem sa svojim čovekom. Hoću da spavam gde spavaš i ti i idem gde ideš i ti. Ja sam pas i ja osećam ljubav … Ja žudim za druženjem. Uživam u dodiru ljubazne ljudske ruke i mekoći kreveta. Želim da budem unutar kuće sa svojom porodicom, ne na lancu ili sam u odgajivačnici. Ili ograđenom dvorištu, satima. Rođen sam da budem pratilac, ne da živim život u samoći. Ja znam kad je previše hladno i previše vruće. Doživljavam glad i žeđ. Ja sam živo biće, ne stvar. Kada se odseliš, hoću da idem sa tobom. Ako ostanem, ja ću jedva čekati tvoj povratak. Čeznem za tvojim glasom. Učiniću sve da ti najviše ugodim. Živim da budem tvoj pratilac. Ja sam pas. Moji postupci nisu rezultat korupcije, pohlepe, ili mržnje. Ne znam za predrasude. Ja živim u trenutku i ja sam primer ljubavi i odanosti. Nemoj me zameniti za nekakav objekat. Osećam i mogu da mislim. Ja mogu da doživim i više od fizičkog bola, osećam strah i radost. Osećam ljubav i konfuziju. Imam emocije. Ja razumem možda više nego ti. Ja sam u stanju da shvatim reči koje mi govoriš, ali TI nisi uvek u stanju da me razumeš. Ja sam pas. Nisam u stanju da se brinem za sebe, bez tvoje pomoći. Ako se odlučiš da me vežeš i odbiješ da me hraniš, ja ću umreti od gladi. Ako me napustiš i ostaviš na seoskom putu, ja ću doživeti strah i biću usamljen. Tražiću te i pitaću se zašto si me ostavio. Ja nisam deo imovine koja se baca i zaboravlja. Ako se odlučiš da me ostaviš u Prihvatilištu, uplašiću se i iću zbunjen. Očekivaću tvoj povratak. Ja sam pas – živim, dišem. Ako se odlučiš da me odvedeš kući, molim te da mi pružiš stvari koje su mi potrebne kako bih bio zdrav i srećan. Obezbedi mi hranu, čistu vodu, toplo sklonište i ljubav. Nemoj me napustiti. Nemoj me baciti kada postaneš previše zauzet. Budi posvećen celog života, ili me i nemoj odvesti. Ako me napustiš, ja nemam sredstava da brinem o sebi. Ja ću biti prepušten na milost i nemilost ljubaznih ljudi – ako padnem u pogrešne ruke, moj život će biti uništen. Ja ću doživeti bol, strah i usamljenost. Ako završim u azilu, očima ću moliti nekoga da me spase. Repom ću pokati da sam prijatelj. Ako to bude dovoljno dobro – umreću. Ja sam pas. Želim da dam i da primam ljubav. Želim da živim. Ja nisam stvar. Ja nisam deo imovine. Molim te, nemoj me odbaciti. Obećavam da ti se odužiti bezuslovnom ljubavlju, sve dok živim“….

September 23, 2017 by
Zdravo, ja sam - sreća. Ako čitate ovo pismo, znači da sam već došla do vas. A sada ću početi da prigovaram, jer postoji i razlog! Boli, shvatate li ... Ja imam dosta godina - sama se ne sećam koliko. Najverovatnije oduvek postojim. Zato se u meni nakupilo mnogo zapažanja kod čovečanstva. Nikad niste pokušali da postavite sebe na moje mesto? Beskorisno! Veoma je korisno i spoznajno... Evo svi kažu: "Sreća, sreća ..." jure u potrazi, traže, sanjaju o meni. A ja se, između ostalog, nigde i ne krijem! I ne odlazim! Sve vreme sam tu i samo čekam da me primete. Ali kako da me primete, kad većina i ne pretpostavlja, kako izgledam? To je smešno, traže, a sami ne znaju šta! Najčešće, me ne primećuju, jer me svi na različit način zamišljaju. Za nekoga sam - piroška sa kremom, za nekoga - opštenje sa prirodom, za nekoga - svetska slava i bogatstvo a za nekoga kada je kod drugog nesreća. Nažalost, i takvi postoje! Uzgred, takođe nemam određeno mesto prebivališta, lutam svetom, tražeći utočište. Rado bih se nastanila kod nekoga, kucam na sva vrata redom, ali me ne puštaju uvek. Nesreću svi odmah prepoznaju, a mene - iz nekog razloga, ne! Znam da me mnogi sami traže, ponekad me prosto nosom dodiruju, ali najčešće prolaze mimo mene, ne primećuju me. Ili ne prepoznaju? Ili možda samo traže tamo gde nisam. Na primer, mnogi traže sreću u braku. Ili u poslu. Ili u deci. Naravno, ja sled pratim! A kada se desi da vam oduzmu brak, ili posao, ili decu, ja ću nestati zajedno sa njima i vi ćete biti nesrećni? To je pogrešno! Sreća je prirodno čovekovo stanje, tako da znate. Mnogi prebivaju u prošlosti: "To su, kažu, bila srećna vremena!". A ako se prisete kako su se tada osećali - to nije istina! Oni su i tada u ta srećna vremena bili nezadovoljni celo vreme, za sreću je uvek nešto nedostajalo. Samo tokom godina su shvatili da sam to bila ja! Da, samo prekasno. Pa sede, i prepuštaju se sećanjima. A drugi maštaju o tome šta im za sreću nedostaje. Nekome stan, nekome auto, nekome milion dolara, nekome idealna ljubav. Pa, ja ću vam reći, čoveku uvek nešto, nedostaje! Date mu odmah sve ono što je tražio, nedelju ili dve, će se radovati, a potom se privikne i ponovo počne da želi nešto, da bi mu potpuna sreća došla. Oh, teško je mene sa vama ljudima! Koliko ste oko mene svakakvih besmislica nagomilali! "Sreća - je biti potreban ljudima". Iako je lepo rečeno, to nije istina. Potreban ljudima: A sebi? I podelite sebe, zrno po zrno, a sreću ne spoznate. Brinuti o drugima je - dobro, ali i sebe ne treba zaboraviti! Kada je sreća u vama, tada se oko vas svetlost sreće širi! Toliko da već možete da me darujete??? Ili: "Moja sreća je u deci.". Porasla deca, stvorili svoje porodice, gnezdo savili, a majčica stalno bdi nad njima, meša se, vređa što je otišla u drugi plan. Zašto? Zato što sam sa decom i ja otišla, jer me je ona od početka u njima smestila. A kako se sada oseća, bez te sreće? Zato i kažem - prava sreća ne sme da zavisi ni od koga... Još govore: "Ne bi bilo sreće, da nesreća nije pomogla.". Ali, o čemu to vi ljudi? Zašto treba obavezno da se ciglom po glavi lupite, da bi shvatili, da je to bila sreća, bila je, a vi je niste primetili? Ne ljutite se što prigovaram, već sam vas upozorila da mi je dogorelo: Bolje poslušajte, svoju sreću, uvidite, šta je korisno i primite k znanju. Kad bi samo znali, koliko često ja stojim uz uzglavlje, kada čovek već odlazi, a suze naviru! Tek tada shvata, da je to bila ona - sreća, dešava se da je previdio, nije vidio, nije primetio! Evo penje se čovek na planinu, na sami vrh, penje se, zadihan, prsti krvlju obliveni. A zbog čega? Da bi se popeo na vrh i osetio sreću! Pa, za mene, to je srećan trenutak! Polet duše! A onda, ipak će morati ponovo da ide. Da se spusti da bi se ponovo popeo. Večna potraga za srećom ... A nikada vam nije palo na pamet, ljudi, da dok se negde penjete, ja sam vam iza leđa, u ruksaku! Ili džepu. Ili samo letim blizu, šapućući: "Stani, prijatelju! Pogledaj sa svih strana! Ja sam ovde, tvoja sreća. ". Ali, to - malo ko čuje... Otkriću vam svoju glavnu tajnu: Ja sam vezana za vreme. Nema me u prošlosti - to su samo srećne slike. I u budućnosti me nema - to su samo slatki snovi. Ja sam uvek u sadašnjosti! Jeste li čuli pesmu: "Postoji samo tren, za njega se drži"? Evo, ovo je upravo o meni! Svaki vaš trenutak je sreća. Naravno, ako u tom trenutku niste otišli u prošlost ili budućnost. Zbog prošlosti obično žale, zbog budućnosti - brinu. A tamo gde je žaljenje ili briga, ja ne živim - mi nismo kompatibilni, šta se tu može! Evo šta ću vam reći! Ako čitate sada ovo moje pismo - onda imate oči i one vide. Zar to nije sreća? Ako ste slepi, a neko vam je pročitao pismo naglas - znači da imate prijatelja! Kakva sreća! Disati, hodati, voleti, gledati, osetiti i mirisati - da, sve je to sreća! Žuto lišće poletelo - lepota, sreća! Sneg pao na zemlju - svetlo, čisto, sreća! Potoci potekli, trava nikla - zar to nije sreća? A kada su jagode i pečurke porasle i u reci se može kupati - to je prosto uživanje! Samo vas jedno molim, ljudi: ne držite se za mene! Ne hvatajte me za krila! Ja se krećem, letim! Ako me lišite leta, ja ću se pretvoriti u uspomenu. Kako taj osušeni list, koji je vaša baka 1968. godine donela iz Jevpatorja. Naravno, on dušu raduje, ali kada je to bilo! Bolje se prisetite: " Srećni sati se ne gledaju!". A zašto? Jer je u njihovom svakom trenutku - sreća, zašto bi gledali na sat? Nema ni prošlosti, ni budućnosti u njima, postoji samo trenutak! Uopšte, obraćam se vama, ljudi: Pusti me unutra, umorila sam se od lutanja po svetu bez doma. Pustite da živimo po zakonu: "Čovek je sam vlasnik svoje sreće!". Ja samo o tome i sanjam, da nekome dođem i da ga usrećim do kraja života. Samo se zaustavite na trenutak, zaustavite svoj večni beg, pogledajte okolo - i odmah ćete me videti. Ako želite kažite o meni vašim prijateljima, onima koji su vam posebno dragi. Neka i oni čuju moj očajnički krik! Vi ćete učiniti dobro delo, a oni će se obradovati. A onda, gledaš, osluškuješ, osmatraš ... i mene na kraju primetiš. Neka bude sreća sa svima nama! :)